Poetska zbirka Soba modrih boja izašla je 2012. godine u izdanju Udruženja književnika Srbije.
Autorka je za ovu zbirku dobila prestižnu pesničku nagradu Matićev šal.
Priložena ilustracija je naslovna strana zbirke i rad je likovnog umetnika Dušana Dimića.
Soba modrih boja
U sobu modrih boja ulazi se tiho
U sobi modrih boja nije niko
Tamo nema ni krvi ni plača
U sobi modrih boja pažljivo se korača
Kroz otškrinut prozor u sobu možeš ući
Tako mirna je da lako možeš pući
Otvoreno nebo na plafonu u sobi
Pitaš se šta jesi, gde si, da pođeš, što bi
Soba modrih boja i slika u glavi
U sobi modrih boja ideali su pali
Ova soba ima ljubičaste cvetiće
I u njoj se voli jedno biće
U sobi modrih boja jastuci su žuti
Na jastuku postoji mladež crne puti
Soba modrih boja ima slabu tačku
I jednu mrtvu belu mačku
U sobi modrih boja šeta neka šteta
Sobi modrih boja neka tama smeta
U sobi modrih boja neko teško diše
U sobi modrih boja nema ni boja više
Šetnja sa Žakom
''Takva sam kakva sam
Takva sam oduvek''
Reče mi jednom Žak
Dok smo šetali Parizom
Sreli Senu
Koja je srela Pariz.
Žak, dragi, nikad te tako nisam pozvala
Ali veruj da tvoje ime odzvanja
U svim pariškim zvonima
Neka si zbunjen, nekad sam i ja
Nekad me samo ova Sena koja teče
Podseti na ono veče kada si
Mirno sedeo, stareo i sedeo
U Senu gledao
I polako bledeo
Ti svoje poglede raspaš na neba
To ti se nikada neće vratiti
U mojim koracima koje pratiš
Nalazim bele asfaltske linije
Vode u onu maštu između prstiju
I čine je izvrsnom
Žak, pokidaj konce
Odmrsi paučinu
Ostavi Adrijena da se duri
Prevedi me na svoj jezik
Oduži se svojoj kulturi
Zaustavi me u ovoj buri
Jer znaš da takva sam oduvek.
Muškarce volim
Katkad opsujem
Ponekad i slažem
I u prazno zurim
Ali se nikad, nikad
Ne durim
Kao onaj tvoj Adrijen
Seti se
Kad samo pomislim na velike umove
Koji su živeli i stvarali
vrti mi se u glavi
Kad pogledam njihova maštanja
njihove drumove
znam da oni su znali
kad samo pomislim na ideale
klovnove, artizane
sa krunom kralja večite budale
hrlili i oni su ka svojoj slavi
-vrti mi se u glavi
Od vekova, od pisanja
Od njihovog disanja
Koje je tu, koje postoji
U glavi mi odzvanja
Memento mori
Taj glas se javlja
Uvek i svuda
U mastilu, na papiru
Prolazi tuda
Ko crna senka
Kad s belom se bori
Mačem seče pramen
I memento mori
Korake mi broji
Poglede mi sipa
Ta velika prikaza
Nejasnoga lika
Dođe da me podseti
Da reč prozbori
Nož u zube gura
I memento mori
Mačka
Kada šetam po limenom krovu
I nebo i zvezde bliže su mi pulsu
Svi moji životi tada su na broju
I kada se ne plašim, strahovi tu su
Laka kao pero, crna kao mrak
I tamna noć dušu mi mrači
Imam svoj put, Mesec mi je znak
I limeni krov koji život znači
Životi traju dugo kao noć
Krzneni ples po limenom krovu
Sveživotna mačka gubi tada moć
Njeni životi po njenom su kroju
Pokreti okom brži su od senke
Slobodna i besciljna igra oko plota
Otkucava sat-sutra ili smrt
Ostalo još samo osam života
Možda se klupko ponovo odmota
Možda ga nikad neće odmrsiti
Možda u sebi ima toliko života
Da se nikada nigde neće završiti
