"U svojoj intimnoj poeziji
Pita od džeza Marija Miladinović dotiče teme umetnosti i inspiracije, uranja u promišljanje svojih omiljenih pravaca, autora, ima direktan kontakt sa svojim uzorima, ali onda se penje na jedan viši stepen, jer aktivno ulazi u dijalog sa njima, u svojevrsni razgovor, ne samo divljenja već i radoznalog preispitivanja."
- iz recenzije Ane Vučković
Poetski uradak Pita od džeza nastajao je u periodu 2014. godine a objavljen je 2024. godine u izdanju Nove Artije.
izbor iz poezije
Marijino pismo Vladimiru
Vladimire, najdraži,
Znam da ne bunca malarija
I da Vam nije lako
Stojite na jednoj nozi, na drugoj,
Izgledate tako spokojno
Lice Vam je mirno
A znam da me priželjkujete
Tako jako
Znam da ne volite kada kasnim
Znate da to je moja lagarija
Znate, i kada sam Vama sam sasvim
Opet sam negde drugde, udata
Možda. Možda sam ona skitnica
Što u izgoreloj kući našla je dom
Možda se nikad ne udam, jer ipak
Najviše volim Vas kada kažete:
''Lud sam za njom''
Ja znam da Vas divno bolim.
Bol je svakog dana sve starija.
Ukradite me, Vaša sam Đokonda,
Prekinite nit koja steže Vam vrat
Koja ispreda mit
Da je moguće slobodno ljubiti
Znamo da ne može.
Jer previše je pravila.
Ali, Vladimire, najdraži,
Usudite se, napravite korak,
Uradite šta ne treba
Osetite ukus gorak
U svojim ustima
Imate svoj Hladni tuš
Imate deo pomorandžinog neba
Polomljeni decembar
Hukćete vazduh kao besni pas
Iz njega izlazi hiljadu vragova
Samo kad ne bi bilo snega
Ne bi bilo ni mojih tragova
Što stoički odlaze od Vas
Vladimire,
Bolje da je malarija
Zgrčene se žile opustiti mogu
U četiri ja sam otišla
I to sebi oprostiti ne mogu.
Vladimire,
Neka ostane na tome
''Džek London, novac, ljubav, strasti''
Ostanite neobično pošten
Ko od pesme živi, u pesmu će pasti.
U potpisu, Vaša Marija
Nadrealizam – to sam ja!
Jedan je čovek stajao na čertvrtom spratu
Oronule zgrade u centru grada, nagnuo se
Preko terase i pljunuo prolaznika
u onaj deo glave gde je počeo da gubi kosu,
te srede uveče
Jedna je devojka stajala na četvrtom spratu
Iste zgrade, pila zeleni čaj, prislonila
Uvo šolji i začula saobraćajnu nesreću,
Šum mora i školsko zvono,
Te srede uveče
Jedan je umetnik prolazio pored zgrade
Koja ima četiri sprata, osetio strašan PAD
Na pamet, dobio neverovatnu ideju
Za idejnu skicu slike koju je radio.
Ispostavilo se da je to bila pljuvačka.
Nisu se poznavali međusobno.
Svi su voleli Šekspira
Osim devojke
Koja je volela
Jaje na oko
Naslovna (Pita od džeza)
Kada bi mi Gospod dao da u
Sledećem životu budem klavir
Nekog budućeg Šopena
Bila bih kao bubica mirna
Čekala bih da se izvrši životna smena
Čekala bi i moja duša
Buduća klavirna
Kada bih bila neko čudesno jelo
Jedno od onih kod kojih preovladava masa
Izabrala bih pitu od džeza
Da svako ko me jede, dobro se raspojasa
Uzdahne, otkopča dugme, prođe ga jeza
I sve to pre nego što
Krene da jede svoju pitu od džeza
Prstima, ko žicama kontrabasa
Kada bih bila mokri peškir
Sav pijan od znoja, bačen u stranu
Obrisan od strane hiljadu mokrih duša
Ne bi mi bilo važno
Bila bih samo bezvredna krpa
Peškir vredi samo ako se njime obriše
Neki tamo Vladimir Majakovski
Posle iscrpljujućeg Hladnog tuša
Ali i kada bih zauvek ostala dete
Da me čuvaju mama i tata
Da imam deo sopstvene planete
I najukusniji ručak od blata
I pita od džeza, pijani peškir
I klavirska mi duša
Prepuna svakojakih mana
Postala samo uloga nova
Samo maska od marcipana
Ostajem dete
Da koračam od dana do dana
Zimska
Hoću da se probudim
I da drugi je mesec
Hoću da radim nešto jako važno
Ali da tog dana ne radim
On mi je slobodan
Hoću da ustanem
I ne izađem iz pižame
A napolju je sve belo
I vri mi voda za čaj
On je providan
Hoću da sam sanjiva
I da slušamo Koena
Ne moraš da mi čestitaš rođendan
Tako nevažan dan
Batali leto
Ostanimo priljubljeni uz prozor
Posmatrajući sneg
Ionako su sve stvarnosti pogrešne
Bitno je da si zavejan
