Читаоци

понедељак, 14. октобар 2013.

Кључеви од Хонде

Данас је био дан за сређивање куће. Михољско лето у октобру, обукох старе тренерице и кренух да посредим кућу. И као свако нормално женско које не изгледа као порно звезда док сређује кућу, изгледала сам ужасно, рашчупано и прљаво. Мада се и не обазирем превише на то, јер после свега тога следи хладан туш и топла кафа.
Како сам била при крају својих обавеза у кући, реших и да почистим двориште. А да бих темељно почистила двориште, морам прво да истерам ауто на улицу, одрадим ствар и вратим га поново унутра. Тако и урадих. Двориште никад лепше, кућа проветрена, сунце пичи а ја не осећам више ни руке ни ноге. Остало је само још ђубре које треба избацити. Узех кесе и кључеве да одрадим све одједном – кола унутра, ђубре вани. Приђох ка контејнеру и већ ми мисли одоше на папире које ћу морати касније да средим, те се обрадовах мало чистијем послу, оном после туша. И тако махинално са кесама оде и мој кључ. А кључ ко кључ, одувек сам мрзела привеске, тако да је кључ био сам и лако упадљив на дно контејнера. Нема ми друге. Немам резервни, већ сам прашњава и кренух полако да копам по кесама само чекајући кад ће неко да ме услика и метне на неку од друштвених мрежа. Али уместо тога приђе ми неки хомлес. Лик иде тако, гура свој бајс, на њему од игле до локомотиве закачено, а и ровари по контејнерима иначе, виђала сам га. Приђе и упита ме: „Шта тражиш, мала? То је мој округ, ајде бежи одатле?“
Ја у заносу, не разговара ми се, те му кратко и јасно одговорим: „Кључеве од Хонде“
Он застаде, наслони се на свој бицикл и подругљиво рече: „То нећеш наћи. До сад сам свашта налазио по контејнерима, али кључеве од аута никада!“
„Е, па онда немаш среће, за кључеве од аута треба да имаш прст за то, као ја на пример“ – и окренем се ка њему држећи умазан кључ.

Гледа и не верује. Више није требало ништа да му кажем. Само осмех и ћао. Ја сам та која је нашла кључ од аута у контејнеру, ха! Додуше, ја сам га и посејала тамо, али то нема везе, лик то није знао, а што се не зна, не може да шкоди. Отишла сам и иза себе само чула незграпно претурање и мрмљање: „Свежањ пара, свежањ пара“.

5 коментара:

  1. Ahahhaham kakva prica! Eto nacina da dobijemo ono sto smo zeleli - jako pozelimo, rascupamo se, i proceprkamo po kontejneru :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ovo zvuči kao dobar vic, a ne kao oni koje mi pričaju, pa ja moram da se smijem samo zato što je vic, a ne zato što je smiješan :D

    ОдговориИзбриши
  3. Jedan od onih zivotnih viceva pretocen u pricu, hvala, cure! :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ja na taj način stalno gubim nožiće za guljenje krompira.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam, kapiram, ostanu u kesi sa oguljenom korom krompira. Istu bol imamo, tetka... :)

      Избриши