Ako prerasteš obuću i odeću, ako prerasteš određene situacije i događaje, možeš li da prerasteš određene ljude?
Mnogo mi se ovo mota po glavi. Nekad sam hvatala sebe kako se u toku razgovora sa nekim samo iskljucim. Pa sam onda shvatila da to ume da bude nekulturno, i eliminisala taj fenomen. A sada poželim prosto da ga vratim. Da u toku razgovora sa određenim mozgovima prosto porastem toliko da kažem sama sebi:''Eeeej, ma daaaaaj!'' I da odem. Da odvojim par ljudi sa kojima mi je prijatno da popijem kafu, bez osude i ostalih zajebancija, prosto, da popijemo kafu. I mrzim neprijatne tišine. Znate ono kad se sa nekim dugo ne vidite, već je svako krenuo u nekom drugom pravcu, i onda se ponovo nađete. A teme presušile. A nekad ste bili prijatelji. A sada...pa čekaj, kao prijateljstvo je za ceo život? Ili traje dok me ne izbrišeš na fejsu? o.O
Ljudi vole do besvesti i sklapaju kvaziprijateljstva za ceo život, dele imaginarne probleme sa kvaziprijateljima, zajedno očajavaju za ''kintu'', ''cimaju'' se za posao i osuđuju one koji svoju kafu piju u kafiiću, jer je to ''luksuz'' koji oni ne mogu da priušte sebi. A onda odu lepo na jedno putovanje oko sveta, gube svoje skupe mobilne telefone, idu na koncerte, jer može im se. A sutra kukaju za 'leba. E, važi.
Prerasla sam izgleda, šta ću. Nekako mi sada lepše zvuči Milford čaj u Pabu dok pada kiša ili sneg od klošarenja i žickanja za pivo. Ali ne gledajte vi mene, snoba, ostanite andergraund, možda i pronađete sebe u supi. Žutoj, to se podrazumeva!
P.S. Nema mnogo veze sa temom, zapravo nema nikakve veze, ali večeras me oborio čaj od nane sa rumom, koga sam u naletu inspiracije nazvala ''ČAJRUM'', zvuči onako istočnjački, pa mi zanimljivo! Pa otud takav naziv posta. bezveze, a lepo sam htela da stavim naslov ''Glupi post''. Pf sad.
Mnogo mi se ovo mota po glavi. Nekad sam hvatala sebe kako se u toku razgovora sa nekim samo iskljucim. Pa sam onda shvatila da to ume da bude nekulturno, i eliminisala taj fenomen. A sada poželim prosto da ga vratim. Da u toku razgovora sa određenim mozgovima prosto porastem toliko da kažem sama sebi:''Eeeej, ma daaaaaj!'' I da odem. Da odvojim par ljudi sa kojima mi je prijatno da popijem kafu, bez osude i ostalih zajebancija, prosto, da popijemo kafu. I mrzim neprijatne tišine. Znate ono kad se sa nekim dugo ne vidite, već je svako krenuo u nekom drugom pravcu, i onda se ponovo nađete. A teme presušile. A nekad ste bili prijatelji. A sada...pa čekaj, kao prijateljstvo je za ceo život? Ili traje dok me ne izbrišeš na fejsu? o.O
Ljudi vole do besvesti i sklapaju kvaziprijateljstva za ceo život, dele imaginarne probleme sa kvaziprijateljima, zajedno očajavaju za ''kintu'', ''cimaju'' se za posao i osuđuju one koji svoju kafu piju u kafiiću, jer je to ''luksuz'' koji oni ne mogu da priušte sebi. A onda odu lepo na jedno putovanje oko sveta, gube svoje skupe mobilne telefone, idu na koncerte, jer može im se. A sutra kukaju za 'leba. E, važi.
Prerasla sam izgleda, šta ću. Nekako mi sada lepše zvuči Milford čaj u Pabu dok pada kiša ili sneg od klošarenja i žickanja za pivo. Ali ne gledajte vi mene, snoba, ostanite andergraund, možda i pronađete sebe u supi. Žutoj, to se podrazumeva!
P.S. Nema mnogo veze sa temom, zapravo nema nikakve veze, ali večeras me oborio čaj od nane sa rumom, koga sam u naletu inspiracije nazvala ''ČAJRUM'', zvuči onako istočnjački, pa mi zanimljivo! Pa otud takav naziv posta. bezveze, a lepo sam htela da stavim naslov ''Glupi post''. Pf sad.