Огромна, пространа, прљава, запуштена,подложна еху -аутобуска станица. У њој ради пар људи који свакодневно долазе на посао, пуше своје цигарете, изгледају изморено и измучено. Мушкарци носе своја стара одела, она која су већ одавно једу мољци, али то је нешто најпристојније што имају ормару. Жене су некад биле лепе, то се види по њиховим избораним лицима. Људи то зову „пасји живот“. Носе гардоребу из Секнд хенда, труде се да мењају нешто на себи, да изгледају боље, лепше професионалније. Тамо ничег професионалног нема. Испод тих одела налазе се старе похабане спортске мајице, женама на лицу се види траг изузетно лоше шмике и неретко су без зуба. И не воле ме сви. У ствари, у правом смислу ме не воли нико од њих, само ме неки не шутирају и дају ми понекад хлеб. Мени и њој, јер тамо живимо. Она и ја. Мене су назвали Жућко и ја сам пас. У ствари више куче, џукела. Јер то је неко неписано правило, кад год не припадаш никоме, куче си и имаш длаку жуте боје, назову те Жућко. Жи...
glumica. pesnikinja. bonvivan. dramska pedagoškinja. umetnica. glumetnica! koncept 3P - poezija, pozorište, pokret!