marija miladinović

Почела сам тако интензивно да пишем кратке приче. Па ево још једна:        "Ако ово читате, вероватно сте нашли папир и ја сам већ умро. Онако, стварно умро. Мртав човек. Нисам се самоубио, нису ме убили јер немам непријатеља. Умро сам од глади. Ето, претпостављам да се глад само одужила и више нисам могао да издржим и умро сам. Како сам доспео до тога да гладујем? Чини ми се да ће пре бити питање како сам доспео до тога да немам шта да једем, али објаснићу вам. Видите, најпре сам завршио факултет. Па сам мастерирао на истом. После факултета су ме одмах упослили, али се нисам запослио. Нисам примао конкретну плату, али сам радио све оно што су ми казали и са тим добио посебан статус. Постао сам АСИСТЕНТ, а звали су ме ПРОФЕСОРЕ. Није ми сметало што на столу имам само хлеба и саламе, хранио сам се погледима својих скоро па вршњака којима сам предавао, и за њих представљао нешто више. Нисам био било ко. Морали су да ми персирају. Од ствари у ормару сам успео нешто да с