Пређи на главни садржај

Кад напрасно останеш сам у кући

На првом месту мораш да једеш. У фрижидеру остала само нека јаја и две мање тиквице. Тиквице не знаш како да спремиш да буду онако изрендисане и лепо упржене, па се одлучујеш за јаја. То умеш, а за тиквице ћеш пронаћи туторијал на нету. У међувремену наравно мораш до пијаце.

На пијацу идеш рано изјутра. Јер ако спаваш до подне па идеш тек онда, кретен си и увалиће ти све по дуплој цени, јер тад остану само препродавци. Знам да не волиш да се цењкаш јер си млада, изучена особа која цени туђи рад, поготово што је пољопривреда у питању и неко је морао много да се исцима да му тај парадајз за који се ти цењкаш рецимо, дође од баште/пластеника до пијаце, а онда и до твоје коморе у фрижидеру у којој стоји поврће. Али цењкај се, не много, али прихвати игру. Јер да, и пијаца је у неку руку гејм оф тронс.

Ни не гледај тај плави парадајз, јес' кул изгледа, као нешто што би јела да се одлучиш да живиш као оне цупи из женских часописа од 29 динара, излази средом, али појма немаш ни чему служи, ни како да га спремиш. Остав' и пали да докупиш јаја.  Оно од картона у чему стоје јаја од пијаце до куће наравно ниси понела, па срећно ти било у ношењу до куће. Са све тим плавим парадајзом којег си ипак купила.

Мораш да опереш веш. Итекако мораш. Претпоставимо да имаш машину, мораш најпре да знаш да је укључиш као и редослед шта се прво ради. Не би било лоше да знаш да се бели, шарени и црни веш одваја и да за сваки постоје различити параметри за старт машине. Ту прогутај срамоту и питај комшиницу. Онда је понуди тортом коју си сама направила у међувремену.
Нема торте. Чак и за једну просту посластицу мораш да умеш да умутиш обичан патишпањ. Изгледа као просто и, авај, на нету је све објашњено, али нигде не пише јебени редослед убацивања састојака! Што, јеботе, што? Откуд да знам да се јаје разлаже на жуманце и беланце и да се беланце прво мути са шећером, како би маса нарасла, а онда се дода жуманце и остале пичке материне?! Бациш све то лепо мачки, она поједе, а ти комшиници скуваш кафу и понудиш је Домаћицом као свака права домаћица.

Кафу треба докупити јер нестаје, тоалет папира више нема и нико неће отићи по њега док ти не дигнеш дупе. Значи, због свог дупета – дижи дупе и у радњу!

Онај филм који си слинула заборави до вечерас, јер веш треба прострети, судове опрати и не би било лоше ни да усисаш јер је мачка измрвила све ван посуде у којој једе, а пртом није појела ни трећину, изгледа јој било занимљиво само да тако брља. Иначе, мачка не једе унутра и то знаш. Баш због овога што је направила. Мачку напоље и среди овај неред.

На крају си преуморна за филм. Иди лепо ували се и полако рано јутре на пијацу. Што раније легнеш, раније ћеш устати, а то је добро јер тиме челичиш свје „домаћиновање“.

И да, све оно шушкање, труцкање, пуцкање, корачање, шкрипање, шкљоцање и остали гласови које се чују чим угасиш светло и легнеш, то је гарант неки лопов или силоватељ,нема другог логичнијег објашњења. Помири се и пробај да спаваш.

Следећи пут само избаци мачку и све ће бити ок. 

Популарни постови са овог блога

Nebuloza ili svesni apsurd: Lisice

Kažu mi drugarice da previše gledam serije. Da se vežem. Da previše pričam, whatever. Ali postoji jedna serija o kojoj ja vrlo često volim da potegnem priču a one to tako ne vole. Pa da, već vam stoji u naslovu. Sećate se serije koja datira iz 2002. godine, vremena kada se još uvek osećao miris devedesetih, loša moda i bleda šminka sa obavezno uokvirenim usnama? Priča o četiri devojke koje su u potrazi za ljubavlju. Ili ono što liči na ljubav. Ili seks. Ili uopšte imanje seksa(Nada, koja je nevina u početku serije). Neki su seriju upoređivali sa lošom i bledom kopijom svima nam i previše poznate serije Seks i grad. Ja, lično, ne nalazim sličnosti, osim magičnog broja 4. I vrlo često upadnem u sledeći razgovor: kako meni, koja se bavim glumom, može da se svidi ova serija? Loša gluma kulminira, tekst i nije neki i NIŠTA SE NE DEŠAVA! Što se glume tiče, pa hm, jeste da se gleda, ali nije toliko ''Milica Milša'' katastrofalno. Rečenice koje izgovaraju likovi se na toliko n

Leti pozorišta spavaju. Leti pozorišta spavaju?

Nešto nikako ne mogu da se nateram da sednem da napišem post. Osećam kao da imam toliko toga da kažem, ali ovih dana mi se nešto ništa ne uobličava u reči. Ostaje u vazduhu kao ideja i lebdi iznad mene, a ja to osećam kao onaj tupi bol u želucu onda kad prepiješ kafe. Leto je, vreme za kuliranje. Meni je pozorišna sezona do oktobra na stendbaju, mada se nešto nadam da će radovi na novoj predstavi krenuti već u avgustu, te jedva čekam onaj veliki sto oko koga su poređani ljudi sa tekstovima, cigaretama i kafama ispred sebe, ispitivački i pomalo skeptično sagledavajući oko sebe i ispred sebe. Ponekad i pored sebe. Ali i u nedostatku pozorišta - pozorište. Letnja izvođenja, čiji i nisam nešto najveći fan, ali su zanimljiva na svoj način. I nekako ih više doživljavam kao izvedbe koje mi održavaju mojo, da ne zarđam do nove sezone. I leti se predstave održavaju na letnjim scenama, čiji tek nisam fan, s obzirom na jednu epizodu letnjeg izvođenja kada sam samo gledala kad će me ćapiti jedan