Пређи на главни садржај

Gilmore girls/Svako ima neku svoju Gilmor devojku

Sećate li se serije koja se kod nas prikazivala negde početkom dvehiljaditih pod imenom Gilmorove? Priča o samohranoj majci koja živi u malom gradu sa svojom ćerkom. Zašto sam rešila baš o ovoj seriji da napišem slovo? Prosto, jer i dan-danas volim da odgledam koju epizodu ove serije. Možda jer je danas gledam iz nekog zrelijeg ugla gledanja, možda zbog humora koji se lagano proteže ili možda zbog toga što volim tu gradsku ušuškanost gde su svi svima prijatelji i žive jednu svakodnevnicu ispričanu kroz likove koji dominiraju u seriji. Možda, ne znam zašto, ali definitivno mislim da je to serija kojoj treba posvetiti vreme za računarom, malo razmišljanja i šolju jake turske kafe.
Serija se snimala i prikazivala od 2000 do 2007. godine. Sećam se da sam tad išla još u osnovnu školu i reprize sam gledala za vikend. Iako osnovna škola, jaka doza klot Nes kafe je bila ‚‚mastev" uz seriju. Kafa i ja smo se rano skapirale.
Serija prati život Lorelaj i Rori, majke i ćerke,  u malom gradu u državi Konetikat. Lorelaj (Lauren Graham) je zatrudnela u svojoj šesnaestoj, otišla od ‚‚upper class" roditelja i započela život u Stars Holou. Radi kao menadžer u jednom motelu. Rori (Alexis Bledel) je pametna šesnaestogodišnja klinkica koja ima želju da upiše Harvard. Pre Harvarda upisuje prestižnu privatnu školu i, pošto Lorelaj ne može sama da finansira Rorino školovanje, traži pozajmicu od svojih roditelja, Emili i Ričarda, koji postavljaju ultimatum: plaćaće školovanje u zamenu za večere petkom uveče. Tako da je to jedna od aktivnosti koje imamo prilike da vidimo u njihovoj svakodnevnici.
Ono što mi se dopalo posebno u seriji je upravo ta svakodnevnica. Svakog jutra odlaze kod Luka na kafu i doručak. Luk (Scott Gordon Patterson) je dobroćudni usamljenko, zaljubljen u Lorelaj. Pored njega srećemo gomilu likova koji se vrte oko Lorelaj i Rori. Tu je Lejn, Rorina najbolja drugarica, Paris, Rorina na neki čudan način drugarica, jedno srčano stvorenje, u najmanju ruku, Kirk, lokalni tip, ima ga svuda i u svakoj epizodi ima novi hobi. Kristofer, Rorin otac sa kojim Lorelaj neretko ima ponovljene, khm, khm, epizode. Suki, Lorelajina prijateljica, zagriženik za kuhinju, Džekson, Sukin loverboy, prodavac voćkica i povrćkica. Tejlor Dozi, lokalni prodavac i neko ko je na neki način predsednik ovog malog grada. Ima još dosta likova koji se pojavljuju poput Džesa, Dina, Rorinog prvog momka, Logana, poslednjeg, i što se likova tiče, završila bih sa gradskim trubadurom, likom koji svira gitaru, nema ime u seriji, ali u skoro svakoj epizodi je tu i daje poseban šmek.

Ako niste, svakako pogledajte seriju. Dobra je da se ušuškate sa sestrom ili mamom, skuvate gomilu kafe, pripremite skatkiša i prepustite se. Na kraju, svako ima svoju Gilmor devojku. Moja je moja sestra.

I da, u par crta bih navela stvari koje sam naučila od dragih mi Gilmorica, a to su:

  • Kafa je najvažniji obrok dana;
  • Moraš imati neko spešl plejs gde odlaziš da piješ istu;
  • Obraćaj pažnju na likove koje svakodnevno viđaš, ponekad su likovi oni divn frikovi;
  • Ako je jutro za kafu, onda je veče za gomilu filmova sa svojom Gilmor devojkom
  • Ne može neko nešto da kaže i da ostane bez sarkastičnog komentara;
  • Žao mi je što je telefonska sekretarica prevaziđena, najbolje bih poruke imala!
I za sam kraj, ostavljam jednu galeriju slika uz poruku Oy, with a poodle already in! Pa ko zna, zna! :)













Популарни постови са овог блога

Svi smo mi pomalo Glembajevi

Pa jesmo. Samo je sve manje gospode. Samo pogledajte oko sebe, u svojim prijateljima, u familiji, u ljudima od kojih kupujete hleb i cigarete. Glembajevština cveta. Ne da se videti odmah, morate ući malo u srž, morate upoznati materiju (da ne kažem patologiju). Ona svakodnevno hoda ulicama, pije ono što vi pijete, ima probleme koje vi imate i ponekad je ono što ste i VI. U damama ćete često prepoznati Barunicu Kasteli.  Ona je tu, izgleda besprekorno, kao da je ispala iz reklame za prašak. Savršena i boli je ne bole. Boli bole one oko nje, ne i nju. Ona ide ''sama'' na letovanje, ona je ''nezavisna'' u svom životu, ona nema stege i ništa je ne muči. A oko nje je čitav zaplet. I ona naravno ''ne zna ništa o tome''. Jadna. Pube takođe viđate. Obično se motaju kao mačori oko matorih Glembaja, kojih takođe ima podosta, i čekaju svoj deo. Novac igra veliku ulogu u njihovom životu. Oni su sporedni, ali jako bitni likovi. Dinamični motivi. ...

Prva, čitaća, mizanscenska, kostimska, svetlo, italijanka, generalna - sve je to PROBA

Uh, što volim prve probe, pa nemate pojma! Proces, početak, kada krene da se radi na nečemu, prva ideja koja se obično razlikuje od finalnog proizvoda, ali u dozvoljenim granicama. Rifreš starih prijateljstava i sklapanje novih, bivše i bivstvujuće afere, prošli gegovi, dosta kafa i cigareta. Prve probe su najbolje. Imaju neku draž u sebi. Recimo, meni je jako zanimljiva prva čitaća.Tada se svi sakupimo oko jednog velikog stola i svako ispred sebe ima tekst, olovku, kafu i eventualno pikslu. Tada gledamo tekst, upoznajemo se sa našim likom i ostalim likovima, uporedjujemo broj naših sa rečenicama ostalih kolega, ne zbog sujete, nego prosto zbog onog  osećaja blage uzvišenosti. I sve je to onako ''Ofrlje''. Reditelj obično ima neku ideju i priča ko bi kakav lik trebalo da bude. E to je momenat kad glumci obično postavljaju glupa pitanja, verovali ili ne. Ali iz čistog neznanja. Dobro, kad bih birala reči, verovatno bih rekla da su pitanja isuvišna ili nepotrebna. Pi...

Leti pozorišta spavaju. Leti pozorišta spavaju?

Nešto nikako ne mogu da se nateram da sednem da napišem post. Osećam kao da imam toliko toga da kažem, ali ovih dana mi se nešto ništa ne uobličava u reči. Ostaje u vazduhu kao ideja i lebdi iznad mene, a ja to osećam kao onaj tupi bol u želucu onda kad prepiješ kafe. Leto je, vreme za kuliranje. Meni je pozorišna sezona do oktobra na stendbaju, mada se nešto nadam da će radovi na novoj predstavi krenuti već u avgustu, te jedva čekam onaj veliki sto oko koga su poređani ljudi sa tekstovima, cigaretama i kafama ispred sebe, ispitivački i pomalo skeptično sagledavajući oko sebe i ispred sebe. Ponekad i pored sebe. Ali i u nedostatku pozorišta - pozorište. Letnja izvođenja, čiji i nisam nešto najveći fan, ali su zanimljiva na svoj način. I nekako ih više doživljavam kao izvedbe koje mi održavaju mojo, da ne zarđam do nove sezone. I leti se predstave održavaju na letnjim scenama, čiji tek nisam fan, s obzirom na jednu epizodu letnjeg izvođenja kada sam samo gledala kad će me ćapiti jedan ...