Svetlo dana posle svetla reflektora

Postoje jutra koja, kada osvanu, želim da mi takav bude ceo život. Svetlo koje dolazi i probija se u štanglicama, uz kafu, sa Štulićem i Azrom na plejlisti i ovakav divan umor. Sinoć sam igrala predstavu koja i nije bila baš nešto. Izvedba i nije protekla loše, imali smo par kvalitetnih aplauza, ali lično kolege i ja nismo zadovoljni. Da li to nezadovoljstvo proističe odatle što tekstom nismo vladali na zavidnom nivou, ili zbog toga što nam je glumac došao pjan i umoran pa smo zato zbrkali tekst - to neka ostane pitanje. Sve u svemu, jedna lošija predstava, ali ipak par gafova se više pamte nego sve dobre izvedbe, i je to ono što ostaje kao etalon glumačkog poziva. A obzirom da se takva izvođenja ne planiraju, nego prosto se dese, to je ono što se kasnije godinama prepričava po matineima i bifeima pozorišta. Dobre izvedbe se pohvaljuju i na njih se stavlja tačka, one koje nisu po planu nikad tačku neće imati.
I sada kreće fantastičan dan. Šminka je skinuta, umesto kostima tu je trenerka, prelazak iz lika u ličnost se odvija polako u prepodne jednog petka. Adrenalina nema, telo ispunjava blažena uzvišenost, kao posle nečeg lepog i plemenitog.

I sad idem na fakultet da radim sa studentima. I gde ćete lepše? :)

Популарни постови са овог блога

Prva, čitaća, mizanscenska, kostimska, svetlo, italijanka, generalna - sve je to PROBA

Uh, što volim prve probe, pa nemate pojma! Proces, početak, kada krene da se radi na nečemu, prva ideja koja se obično razlikuje od finalnog proizvoda, ali u dozvoljenim granicama. Rifreš starih prijateljstava i sklapanje novih, bivše i bivstvujuće afere, prošli gegovi, dosta kafa i cigareta. Prve probe su najbolje. Imaju neku draž u sebi. Recimo, meni je jako zanimljiva prva čitaća.Tada se svi sakupimo oko jednog velikog stola i svako ispred sebe ima tekst, olovku, kafu i eventualno pikslu. Tada gledamo tekst, upoznajemo se sa našim likom i ostalim likovima, uporedjujemo broj naših sa rečenicama ostalih kolega, ne zbog sujete, nego prosto zbog onog osećaja blage uzvišenosti. I sve je to onako ''Ofrlje''. Reditelj obično ima neku ideju i priča ko bi kakav lik trebalo da bude. E to je momenat kad glumci obično postavljaju glupa pitanja, verovali ili ne. Ali iz čistog neznanja. Dobro, kad bih birala reči, verovatno bih rekla da su pitanja isuvišna ili nepotrebna. Pi...

ko je marija miladinović?

marija miladinović (1990, ćuprija) je pozorišna glumica, pesnikinja i dramska pedagoškinja. završila je akademiju umetnosti u novom sadu. stalni pozorišni angažman ima u gradskom pozorištu jagodina. pri ustanovi kulture ćuprija vodi školu glume ćuprija. aktivno se bavi problemima mladih, promišlja o njima i trudi se da pozorišnim metodama i radioničarskim radom doprinese boljitku života mladih ljudi u malom gradu. članica je saveta za mlade pri opštini ćuprija. svoj poetski izraz opisuje kao nešto između dnevničkog zapisa i spiska za kupovinu. poetska zbirka brodvej pod svetlima mobilnih telefona je svejevrsno umetničko traganje za korenima, povezanostima, isceljenjima, moranjima i slobodama. objavila je tri samostalne i jednu grupnu zbirku pesama: soba modrih boja (UKS, 2012.) artikulisanje (2014. artija, grupa autora) pita od džeza (2024, nova artija) brodvej pod svetlima mobilnih telefona (2024, nova artija) dobitnica je nagrade matićev šal za 2012. godinu. marija miladinović...

Nebuloza ili svesni apsurd: Lisice

Kažu mi drugarice da previše gledam serije. Da se vežem. Da previše pričam, whatever. Ali postoji jedna serija o kojoj ja vrlo često volim da potegnem priču a one to tako ne vole. Pa da, već vam stoji u naslovu. Sećate se serije koja datira iz 2002. godine, vremena kada se još uvek osećao miris devedesetih, loša moda i bleda šminka sa obavezno uokvirenim usnama? Priča o četiri devojke koje su u potrazi za ljubavlju. Ili ono što liči na ljubav. Ili seks. Ili uopšte imanje seksa(Nada, koja je nevina u početku serije). Neki su seriju upoređivali sa lošom i bledom kopijom svima nam i previše poznate serije Seks i grad. Ja, lično, ne nalazim sličnosti, osim magičnog broja 4. I vrlo često upadnem u sledeći razgovor: kako meni, koja se bavim glumom, može da se svidi ova serija? Loša gluma kulminira, tekst i nije neki i NIŠTA SE NE DEŠAVA! Što se glume tiče, pa hm, jeste da se gleda, ali nije toliko ''Milica Milša'' katastrofalno. Rečenice koje izgovaraju likovi se na toliko n...